Čemu nas uče profesori: da razvijamo znanje ili učimo plaćanje!?

Kada je 1999-te grupa studenata, koji su bili članovi tijela fakulteta i UCG, kritikovali tadašnji režim studija svi profesori su složno negirali da istom išta fali. Tada pri pomenu na neku Lisabonsku povelju ili ECTS sistem ili Tempus i Erasmus program razmjene studenata, većina profesora nas je mrko gledala i taj bi nam pogled govorio ... vjerovatno se nijesu otrijeznili od sinoć ili imaju visoku tjelesnu temperaturu. Ne prođe mnogo, svega 2 godine, i svi počeše priču da se tu nešto treba mijenjati. Epilog znamo, korjenita reforma je donijela novi Zakon o obrazovanju, novi Statut državnog univerziteta, promjenu modela organizovanja i vrednovanja znanja i dva nova univerziteta. U toku tih 5 godina ozbiljnog rada na reformi visokog obrazovanja, studentski predstavnici su se najviše bojali otpora "stare garde" tj profesora sa 30 i više godina iskustva (čuvena ruska škola). Ali sa njima bi najlakše, oni se koliko toliko uklopiše u novi sistem i poslije par intervencija od strane studenata skoro pa da nije bilo problema. Kad su oni na reformu pristali, konstatovasmo tada, onda će sve ostalo ići bez imalo prepreka. Kakva zabluda.

Isto tako smo mislili da je najveći problem kako nove studente, svršeni srednjoškolci koji još nijesu bili upoznati sa novim režimom studiranja, uklopiti u novi sistem. Ovi stari, studenti zatečeni reformom, će apsolvirati ili se odmah prebaciti (mislim na prvoj ili drugoj godini) na novi režim i na kraju krajeva treba im omogućiti kontrolu znanja tj polaganje ispita. Ali radi nekih drugih propratnih stvari, smještaja u studentskom domu ili pravo korišćenja nekih povlastica sa statusom studenta, dogovor je bio da prije 31.12.2009.godine se statusi tih studenata ne diraju. Svi su očekivali da će već od školske 2008/09 studenti koji su upisali po starom Zakonu, imati pravo samo da polažu ispite a od školske 2009/10 možda će trebati plaćati neku taksu pri prijavi ispita. Sve jasno, nikakvih problema. UCG i fakulteti bi više iskomplikovali u prebacanju svih studenata na novi sistem i uklapanju istih u nastavu, nego da im jednostavno omoguće polaganje tih 2 ili 5 ili 8 ispita. Studenti su morali organizovano da protestuju što je naprečac donešena odluka da koliko god imali ispita do kraja više niko od 04.septembra ne može da polaže i završi studija po starom režimu. Jasan je Zakon o visokom obrazovanju, jasne su smjernice reformi koje su se počele primjenjivati 2004-te godine i jednostavnije sve to prolongirati, ali ...

Jedan kolega posla ovih dana mail SSCG-u i pita čovjek jasno: Zbog čega oni (uprava UCG) nama (studenti koji su zetečeni reformom a još nijesu diplomirali) komplikuju živote?

Jasno je kolega da ovi novi profesori, novo rukovodstvo UCG imaju jedan veliki problem - nedostatak novca, jer isti ne znaju uložiti. Pod okriljem priče VI STE IZGUBILI STATUS REDOVNIH STUDENATA, uprava UCG hoće da sa fakultetima inkasira par stotina hiljada eura u startu. A onda da se nadaju da će im "stari studenti", s obzirom da svi ti ljudi nemaju toliko vremena da se posvete nastavi (zaposleni su, imaju djecu itd), plaćajući svoje obaveze tokom narednih dvije godine dopuniti siromašan budžet. Sindikat ćuti, jer fali para za zgrade. Studentski Parlament podržava sve to, jer nije malo 13.000e mjesečno na ovu krizu. Znači opet pare. Neki profesori, koji se ne slažu sa upravom UCG, su već opterećeni činjenicom da im je zadnja dva mjeseca kasnila plata, a pošto samo od nje žive ne pada im na pamet ova tema. Na kraju krajeva, reći će, što nijeste učili na vrijeme. Vidi se jasno da je novac a ne znanje ključ svega.

Na kraju jedna mala priča . . .

Lijep septembarski dan. Sjedi Rektor u svojoj novoj kancelariji, u zgradi od par miliona eura, i gleda grupu studenata koji su se okupili da traže svoja prava. Zna on šta će oni da pričaju i šta će da traže. Jasno je da promjene po tom pitanju više neće biti, ali ipak ih pažljivo gleda. Ne boji se incidenta ili nečeg sličnog, niti želi da vidi koliko ih se okupilo, nego ga zanima nešto drugo. Razlog pažljivog posmatranja nije ni njihova zabrinutost što će im se život značajno iskomplikovati od prve sedmice septembra ako Senat ne promijeni stav. Ono što zanima Rektora je da usredsređenim praćenjem ponašanja studenata ispred zgrade može što tačnije pogoditi koliko će koji student upisati ECTS kredita usled prepisa na novi režim studija. Tačnije, jako ga interesuje koliko će svi oni donijeti eura poslije prepisa. Radoznalost ga navodi da korišćenjem svog znanja matematike (i to ne one "obične") pretpostavi koliko svi oni donose eura poslije ekvivalencija i uklapanja u novi režim. Sve mu ide dobro do momenta kada treba zaključiti novčanu vrijednost. Mala je suma. Rektor je nervozan. Ali, avaj, ima on prorektora za nastavu koji je stručnjak za ta ekonomska pitanja i sa bogatim iskustvom na Ekonomskom fakultetu po ovom pitanju. Prorektor za nastavu (u daljem tekstu Brko) sjeda sa njim i zajednički vrše analizu. Brku, koji ništa ne prepušta slučaju, odmah bi jasno da nijesu svi studenti (koji će se morati uklopiti u novi režim studija) na platou ispred zgrade, ima njih mnogo više. Sjeti se on najbitnije stvari - baze podataka o svim studentima, barem ona funkcioniše kako treba. Sa tim podacima će skoro tačno znati koliko eura Univerzitet dobija.

Rektor, poslije vrlo kratkog vremena, dobija na svoj novi sto dokumenta sa tačnim brojem studenata koji se vode po starom režimu, brojem zaostalh ispita i pretpostavljenu sumu ECTS kredita koje će morati upisati pojedinačno svaki od "starih studenata". Koristeći svoje znanje i praktičnost Brka, shvati da je u pitanju već zadovoljavajuća novčana suma. Nelagoda je prošla. Brko se već okrenuo nekom novom cilju, ima ih dosta .. finansijska kriza je još aktuelna ... Rektor, veseo i razdragan, se opet okrenu da posmatra studente koji protestuju. Sada kada zna koliko će tu novca biti, igra drugu igru - pronalaženja kapitalca (studenta koji će morati upisati više od 40 ECTS bodova tj koji će donijeti odmah barem 400eura). Eto kako se može lijepo provesti vrijeme do početka sjednice Senata.

Jednog kapitalca je već pronašao, doprinijeće Univerzitetu tih tričavih 400 - 500 eura. Pomenuti kapitalac mu je poznat jer je mnogo pričao (da ne kaže galamio) na onim sjednicama Senata 2002 - 2005, kada je on (Rektor) mudro ćutao. Kapitalac će za pričanje da plati, a Rektor će za ćutanje dobiti novu zgradu i ko zna kakav poklon još. Srećno bilo!

Boro Krstajić, student - kapitalac od desetak i više ECTS kredita (Brko će sračunati koliko je to u eurima, i brojem i slovima)